Зашто фолклор?

Друштвено и естетско васпитање

Народне игре су један од најзаступљенијих облика народног стваралаштва. Чврсто су везане за живот народа па зато и одржавају његов дух и његова схватања, те су оне прилично објективна слика традиције. Упознајући народне игре, деца упознају и културу свог народа.

Својим директним ангажманом у фолклору деца оплемењују своју духовност и своје емоције. Такође, постепено постају свесна кутлтурно-стваралачке разноврсности сопственог народа. На тај начин темељно утврђују своју гео-културну припадност и развијају јако поштовање према сопственој традицији што са друге стране доприноси да буду толерантни и отворени према туђим културама и обичајима.

Кроз школу фолклора, која је пре свега (нарочито за најмлађе полазнике) осмишљена као лепа и корисна занимација, деца уче о себи, о другима и о свету који их окружује - укратко, деца се социјализују.

Фолклор је пре свега колективан феномен и као такав подстиче и индивидуално и групно креативно изражавање те појачава како такмичарски дух тако и осећај припадности групи:

  • уређен однос између играча - сарадња
  • уређен однос између издвојеног играча и осталих - супротстављање
  • уређен однос између две групе играча - сарадња и супротстављање

Развој психофизичких способности

Моторичку способност је могуће дефинисати као систем кретних манифестација којима човек задовољава своје потребе и комуницира са околином. Она је нераздвојни део општих психофизичких способности.

Народне игре имају изузетан значај за адекватан развој моторичких, па самим тим и психофизичких способности. Путем игре, односно синхронизацијом музике и покрета ефикасно се унапређује прецизност, брзина и карактер телесне кретње. Притом, систематични задаци и правилна динамика играчке пробе неминовно доводе до побољшања коштано-мишићне снаге и њене издржљивости (кондиције), правилног обликовања тела, опште покретљивости и равнотеже - укратко, доводе до побољшања општег здравствено-хигијенског стања детета.